Stigla je kriza i u naš kraj i svojim čarobnim rukama obojila prirodu u narandžasto. Lišće opada sa drveća i djeca se vrte u krug. Dok penzioneri trčkaraju ulicama ne bi li se ugrijali, ekonomisti u prašnjavim odijelima sortiraju svoje cente.
Po prvi put nakon mnogo godina, ljudi su istinski sretni! Što god da ih sada zadesi, neće ih mnogo uznemiriti, jer konačno imaju koga da krive.
Sada je sasvim sve jedno da li će im platu prepoloviti kriza, ili će skroz ostati bez posla. Pa, kriza je! A krizi se mora gledati kroz prste. Šta ima veze da li će ujutru kupiti kilo ili dva hljeba.. tja, ionako ga previše jedu.
- Dobro jutro komšija! Nešto je neobično hladno jutros..
- Pa kriza je.. tako valjda treba da bude.
- Mora da si u pravu.. Nego, uskoro će izbori, pa će otopliti.
Sveopštu harmoniju da kadkad narušiti izlet kojekakvih neoliberalnih eksperata, koji se baš i ne slažu sa idealima sveopšteg kriziteta. Za njih, desetkovanje otpremnina i honorara predstavlja zločin protiv dostojanstva, te se nerijetko odlučuju da svoje nadljudske napore zadrže za sebe, ili pak preusmjere u neki drugi, javnosti i dalje nepoznat upravni odbor.
Šta mi znamo! Mi smo samo prosta potlačena balkanska raja. Zabludi nas neki britki glas iz džempera još prije par decenija, te nas navede da slijepo pratimo stope naših eksperata. Tja, šta smo drugo mogli?! Džemperi su bili u modi!
